Невјера племена Козлица 0001    Рано рани лички Мустајбеже, 0002    Из ахара у беглук изиђе. 0003    Кад механа пуна Удбињана, 0004    На шездесет редња чаша хода, 0005    Њима беже турски салам викну, 0006    Удбињани на ноге скочише, 0007    Прође беже, сједе код пенџера 0008    Разложише хладно пити пиће. 0009    Пиће служи Крчмарићу Рамо, 0010    А лива га Мемичићу Суљо, 0011    Чаше дили мали Радоване, 0012    Кад се они пића напојили, 0013    А ракија еглен отворила, 0014    О свачему еглен заметнули, 0015    А најбоље о јунаштву пусту, 0016    О пушкању и о војевању, 0017    Гдје је који био у мејдану. 0018    Све Мустајбег гледа са пенџера, 0019    Бег им мучи, да дивани не ће, 0020    Удбињани шалу заметнули, 0021    Стаде вика личког Мустајбега: 0022    „Удбињани у беглуку моме! 0023    Кад сте тако шалу заметнули, 0024    Сваки с’ фали, да је јунак прави, 0025    Гдје мач сива, а полићу главе, 0026    Каж’те мени, моји Удбињани, 0027    Ево има за петнаест дана, 0028    Да ја вавик идем у механу, 0029    Ја по вас дан сједим у беглуку, 0030    А погледам низ Крбаву равну 0031    Билој кули Козлић-Хурамаге 0032    До ледена врила Козличина, 0033    Мени аге у механу нејма. 0034    Кад с’ отворе од авлије врата 0035    Па с’ изведу ати из авлије 0036    До ледена врила Козличина, 0037    Цетрн’ест му ата племемтих 0038    Од четрн’ест агиних синова, 0039    Њему нејма коња најбољега, 0040    Карамана коња Козличина. 0041    Сад ми каж’те, моји Удбињани, 0042    Куд нестаде коња Козличина, 0043    Што му је било а од карамана?“ 0044    Сви Личани главе обисише, 0045    Сваки мучи, ништа не дивани, 0046    Стоји вика личког Мустајбега: 0047    „Брже мени каж’те, Удбињани, 0048    Куд нестаде коња Козличина, 0049    Каж’те мени, одоше вам главе!“ 0050    Повикаше два брата рођена, 0051    Два Хоџића са Крбаве мале: 0052    „Стани, беже, не одсицај глава! 0053    Ти нас, беже, у механи питаш 0054    А за доброг коња Козличина. 0055    Знаш Мустајбег, од све Лике главо, 0056    Браћа су се скоро породила, 0057    Истом, беже, стали војевати, 0058    Ево нејма ни недиља дана, 0059    Да снио, беже, рано подранили 0060    И извели ате до Црваћа, 0061    Напојили ате племените, 0062    Код Црваћа ате појахали, 0063    Отискосмо низ Крбаву равну 0064    До високе куле Козличине, 0065    У авлију ате појахасмо, 0066    Кад се жамор чује у одаји, 0067    У ахару Козлић-Хурамаге, 0068    Ми сјахасмо ате у авлији. 0069    Кад уђосмо у ахар-одају, 0070    Кад ли сједи четрн’ест Козлица, 0071    Све синова Козлић-Хурамаге, 0072    У ахару толу заметнули 0073    Уврх им толе Козлић-Хурамага, 0074    У одаји пиће разложили, 0075    Ми им, беже, салам навикнусмо, 0076    Они наске добро дочекаше, 0077    У коледу па нас посадише, 0078    Разложисмо с њима пити пице. 0079    С десне стране сједи код колина 0080    Најстарије дите Козличино, 0081    Њему сједи Козлић Шабанага 0082    Од Умије, од ислах-Туркиње, 0083    До њег сиди брат му Јусуфага, 0084    Па до њега сиди Мехмедага, 0085    Седам браће један до другога, 0086    Од Умије, од ислах-Туркиње; 0087    Из лива му сиди код колина 0088    Најстарије дите Козличино, 0089    Њему сиди Козлић Алиага 0090    Од Марије, од халис-влахиње, 0091    До њег сио брат му Мерданага, 0092    Па до њега сиди Татарага, 0093    Седам браће један до другога 0094    Од Марије, од халис-влахиње. 0095    Редна чаша наоколо хода, 0096    Ми гледамо, беже, у коледи, 0097    Што му момак сиди код колина 0098    До Алаге и до Хурамаге, 0099    Под мондуром и црним шкрљаком, 0100    На прсих му пуца позлаћена, 0101    А за пасом до два ледењака, 0102    Сваки важе по сто маџарија, 0103    А под њима пала позлаћена, 0104    Преко крила бритка аламанка, 0105    За главом му од злата челенке. 0106    Они њега јабанџијом вичу, 0107    Ми не знамо, ко је и оклен је, 0108    Јер смо с’, беже, скоро породили, 0109    Па не знамо свију јабанџија." 0110    То говоре два брата рођена, 0111    Стаде вика Диздаревић-Мехе, 0112    „Чу ли, беже, што ти браћа кажу? 0113    Истина је, што браћа говоре, 0114    Ја им тога јабанџију знадем. 0115    То им, беже, није јабанџија, 0116    Већ им куме са камен-Котара, 0117    Са Стапарја Дрсковић Никола, 0118    Они су се кумовали с њиме, 0119    Три унука стриго Козличина. 0120    Кад им куме на кумство изишо, 0121    Ишћеро је кочије дарова 0122    И четрн’ест златних прстенова, 0123    Четрн’ест им снаха даровао, 0124    Врло их је даром застидио, 0125    Козлице се кума застидиле, 0126    Онда су му коња поклонили, 0127    Карамана, коња најбољега, 0128    И украли с Удбине дивојку, 0129    Липу Унку Брдарић-Алаге, 0130    Дали куму Дрсковић-Николи, 0131    Однио је кули на Котаре, 0132    А одвео коња Козличина. 0133    Прошла није већ недиља дана, 0134    Јопе дошо Дрсковић Никола, 0135    Јопе су га, беже, даровали: 0136    Украли јопе на Лици дивојку, 0137    Липу Меку, сестру Кумалијћа, 0138    А унуку Козлић-Хурамаге, 0139    А сестричну своју, Мустајбеже! 0140    И њу дали Дрсковић-Николи, 0141    Однио је кули на Котаре. 0142    И то било, за дуго не било, 0143    Прошла није ни недиља дана, 0144    Јопе дошо Дрсковић Никола, 0145    Јопе су га, беже, даровали, 0146    Украли јопе на Лици дивојку, 0147    Сестру Ханку бунићког диздара, 0148    Јауклију Ћерим-бајрактара, 0149    Твог Ћерима, вридног бајрактара, 0150    И њу дали Дрсковић-Николи, 0151    Однио је и њу на Котаре. 0152    Џаба т’ и то, лички Мустајбеже, 0153    Јеси л’ чуо, лички Мустајбеже, 0154    Нестало да је Црнчић-Османаге 0155    Са Ћојлука, са широке Лике, 0156    И њега су издале Козлице, 0157    Дали куму Дрсковић-Николи. 0158    Ено, беже, Црнчић-Османаге 0159    У тавници Дрсковић-Николе; 0160    Ено, беже, трију дивојака 0161    У високој кули Дрсковића. 0162    Шта нас питаш, лички Мустајбеже, 0163    А за пасјег коња великога? 0164    Кад ти, беже, ни мукает ниси, 0165    Ти не гледаш по широкој Лици, 0166    Невјера се у нас уселила, 0167    Козлице су невјерно плетиво, 0168    Издађоше Турке у кауре. 0169    Да им је куме често долазио, 0170    Све би наше покрали дивојке. 0171    Не питај нас, лички Мустајбеже, 0172    Већ погледај по широкој Лици!“ 0173    То говори Диздаревић Мехо, 0174    А све беже гледа са пенџера, 0175    Стоји хрка ата празовита. 0176    Кад погледа беже са пенџера, 0177    Он познаде Маљковић-Стипана 0178    Под мондуром и црним шкрљаком, 0179    Гдје дојаха врана великога, 0180    Пред механом остави хајвана. 0181    Кад он бегу у механу уђе, 0182    Помоћ викну, а полети руци, 0183    Не даде беже руке пољубити, 0184    Прегрли га, код себе посади, 0185    Па му чашу даде наливену: 0186    „Сједи, сине, да се напијемо! 0187    Попиј чашу, Маљковић-Стипане, 0188    Право кажи Мустајбегу своме, 0189    Куд си добра појахао врана 0190    Под мондуром и црним шкрљаком, 0191    Јеси л’, сине, био на Котару, 0192    Уходио села по Котару?“ 0193    Узе Стипан, па чашу попио, 0194    Мустајбегу вели у механи: 0195    „Чуј, Мустајбег, и ви Удбињани! 0196    Има, беже, три недиље дана 0197    Да је Стипан био на Котару, 0198    Уходио села по Котару, 0199    Синоћ касно стиго са Котара, 0200    Ја сам био на Стапарју равну 0201    Код биле куле Дрсковић-Николе. 0202    Ту сам виђо, што видио нисам, 0203    Срећа камо, да сам погинуо, 0204    Да Стапарја ја видио нисам! 0205    Јеси л’, лички, чуо Мустајбеже: 0206    Козлице су с’ с њиме кумовале, 0207    Док су с њиме кумство потврдиле, 0208    Три су. њему придали дивојке, 0209    А и добра коња карамана, 0210    Ја сам их, беже, очима видио 0211    У авлији Дрсковић-Николе. 0212    Џаба т’ и то, лички Мустајбеже! 0213    Ено ми побре Црничић-Османа 0214    У тавници Дрсковић-Николе. 0215    Ту сам био три бијела дана, 0216    Уходио кулу Николину, 0217    Крсти сина, проводи весеље, 0218    А потего котарске сердаре, 0219    Из беглука пиће положио. 0220    Све дан по дан за недиљу дана, 0221    Коло игра тријест дивојака 0222    У авлији Дрсковић-Николе, 0223    Све сестара котарских сердара, 0224    Међа њима банова дивојка, 0225    Ћи Ружица бана Задранина. 0226    Џаба т’ и то, лички Мустајбеже! 0227    Видио сам, што видио нисам, 0228    Стигла је, беже, уз море ђемија 0229    Од Ћорфеза, преко сињег мора, 0230    И у њојзи капетан-дивојка, 0231    А некаква Ана Приморкиња, 0232    Ја је липше још видио нисам. 0233    Ишћерала благо готовину, 0234    Кочије пуне мала готовине, 0235    "Да купује робље по Котару, 0236    Да га гони до Ћорфеза свога, 0237    Оклен га, беже, повратити не ћеш. 0238    Ено Ане, беже, на весељу 0239    А код куле Дрсковић-Николе, 0240    Све потегла робље уз Котаре, 0241    Ено робља код куле камене. 0242    Ја сам робље очима видио, 0243    Шездесет му робља у авлији, 0244    Све Турака са турског ћенара, 0245    И још, беже, дван’ест дивојака 0246    И тридесет млади доведених, 0247    Завргли су шенлук и весеље, 0248    Узвили су младе Котаране. 0249    Врло се је Ане утврдила 0250    Око куле Дрсковић-Николе, 0251    Истирала седам лубарада, 0252    Закопала седам метериза, 0253    На њих седам вргла лубарада, 0254    Око куле логор намистила, 0255    Јер се чува тебе, Мустајбеже! 0256    Да ти, беже, видиш Приморкињу. 0257    Кад уфати коло с дивојкама, 0258    Да је липше на свем свиту нејма, 0259    Ја сам код ње игро у авлији. 0260    Џаба т’ и то, лички Мустајбеже! 0261    Аница је ка и мушка глава, 0262    Да је мореш очима видити: 0263    Кад обуче мушко одијело, 0264    Буч огрне, а палош припаше, 0265    А натури шкрљу над обрве, 0266    За пас метне седам самокреса, 0267    Па појаше мрку бедевију 0268    Уз ограде, испод куле биле, 0269    Уз њу јаше дван’ест плаћеника, 0270    Подвикује Ана Приморкиња, 0271    Све спомиње по Лици јунаке, 0272    Да јунака сад на Лици нема, 0273    Да би на њу смио ударити, 0274    Да освоји, док силах не прими. 0275    Џаба т’ и то, лички Мустајбеже! 0276    Ал да видиш велике жалости: 0277    Кад изиђе Ана Приморкиња, 0278    Па изведе три наше дивојке 0279    И још с њима дван’ест дивојака, 0280    Нагони их Ана Приморкиња, 0281    Да поведу коло у авлији, 0282    Да јој, беже, писму запивају, 0283    А намакне дванаест усара, 0284    А потегну усарске канџије, 0285    Чудно бију Таркиње дивојке. 0286    Ту су ми, беже, сузе удариле 0287    Гледајући сестру Кумалијћа, 0288    Како сестра цвили Кумалијћа, 0289    А спомиње тебе, Мустајбеже, 0290    Ти с’ јој бабин био побратиме, 0291    Ту сам ћио кавгу заметнути, 0292    Ал не могох замећати кавге, 0293    Ја сам, беже, чудо Котарана. 0294    Виђо сам побру Црнчића Османа 0295    У авлији Дрсковић-Николе 0296    Савезатих руку наопако. 0297    Котаркиње коло уфатише 0298    И Османа у коло метнуше, 0299    Око њега играју дивојке, 0300    Све Османа бију цокулами, 0301    Повикују Црничић-Османа: 0302    „Тамо даље, Црничић-Османе! 0303    Нису за те господске дивојке, 0304    За те није сестра Дрсковића." 0305    Ја кад видих побратима свога, 0306    Од жалости ја повратих врана, 0307    Ја отискох врана уз Котаре, 0308    Ево теби стигох на Удбину, 0309    Да ти кажем, беже, у беглуку. 0310    Знаш Мустајбег, од Бога ти тешко! 0311    Ти не гледаш по широкој Лици: 0312    Невјера се у нас уселила. 0313    Козлице су невирно плетиво, 0314    Предадоше Турке у кауре. 0315    Наше ће робље у недиљу поћи, 0316    У недиљу мору на галију, 0317    Оде, беже, робље преко мора. 0318    Чујте добро, наши Удбињани! 0319    Ко год коња на јаслама храни, 0320    Куја му мати, а бабо копиле! 0321    Ко год саћи у недиљу не ће 0322    На Котаре кули Дрсковића, 0323    На весеље Дрсковић-Николи, 0324    На растанку Ану испратити, 0325    Тамо ће, беже, Стипан осванути!“ 0326    То му рече, из механе пође, 0327    Пред механом посиде хајвана, 0328    Оде Стипан свому билу двору. 0329    Мустајбегу сузе ударише, 0330    Згледају се у механи 0331    Турци, Сваки мучи, ништа не дивани, 0332    Стаде вика личког Мустајбега: 0333    „Удбињани у беглук-механи, 0334    Чујете ли, што Стипан говори? 0335    Сад што ћемо, моји Удбињани!“ 0336    Стаде вика Диздаревић-Мехе: 0337    „Видиш, беже, што раде Козлице, 0338    Шаљи, беже, двору Козличину, 0339    Зови, беже, Козлић-Хурамагу 0340    И његових четрн’ест синова, 0341    Па им, беже, суди на Удбини; 0342    Јер ако им ти судити не ћеш, 0343    Ја ћу с њима заметнути кавгу, 0344    Па ’нда ићи кули на весеље. 0345    Молим ти се, лички Мустајбеже, 0346    Дижи, беже, сву широку Лику, 0347    Сведи мене кули на Стапарје, 0348    Да ја видим Ану Приморкињу. 0349    Што спомиње по Лици Личане, 0350    Да нико на њу не сми ударити, 0351    Освојити, док силах не прими.“ 0352    Стаде вика Тале Личанина: 0353    „Шаљи, беже, двору Козличину, 0354    Ти их зови, од Бога ти тешко, 0355    Па им, беже, суди на Удбини! 0356    Ако њима ти судити не ћеш, 0357    Бит ће кавга на нашој Удбини, 0358    Јер ће Тале заметнути кавгу. 0359    Знаш, Мустајбег, у беглук-механи, 0360    Што год рече будаласти Тале, 0361    То ће рећи сви по Лици Турци. 0362    Молим ти се, беже, у механи, 0363    Хајмо кули на весеље саци, 0364    Сведи Талу кули Дрсковића 0365    До кочија Ане Приморкиње, 0366    До кочија и до готовине, 0367    Не би л’ Тале тамо задобио, 0368    Јер ја паре ни динара немам, 0369    За што с’, беже, напојити немам." 0370    Насмија се лички Мустајбеже: 0371    „Мучи, Тале, једна будалино!" 0372    Бег повика Ћерим-бајрактара: 0373    „Мој Ћериме, бегов бајрактару! 0374    Појаш’, сине, великог алата, 0375    Гони кули Козлић-Хурамаге, 0376    Позовни ми Харамагу старог 0377    И његових четрн’ест синова, 0378    Да их беже у механи пита 0379    За његова коња великога.“ 0380    Оде Ћерим, појаха алата, 0381    Гони ата кули низ Крбаву, 0382    Све га беже гледа са пенџера. 0383    Кад замаче Ћерим у авлију, 0384    Мало вриме, за дуго не било, 0385    Авлијнска се отворише врата, 0386    Изводе се ати из авлије, 0387    Четрн’ест је ата племенитих 0388    Од четрн’ест агиних синова. 0389    Изведе се билка бедевија, 0390    Бедевија Хурамаге старог, 0391    А изађе ага из авлије 0392    И уз њега четрн’ест синова, 0393    Појахаше ате код авлије, 0394    Наприд пође Ћерим бајрактару, 0395    За њим јаше Козлић Хурамага, 0396    А уз њега четрн’ест синова, 0397    Преко сваког с’ аламанка воза, 0398    А гледа их беже са пенџера. 0399    Кад се они близу прикучише, 0400    Све погледа беже по механи, 0401    Све Личани зуби пошкрипују. 0402    Њима вели лички Мустајбеже: 0403    „О Личани у беглуку моме! 0404    Ето нами Козлић-Хурамаге 0405    И његових четрн’ест синова! 0406    Кад нам ага у механу уђе, 0407    Немојте му врло кидисати, 0408    До образа аги догонити, 0409    У њега је четрн’ест синова, 0410    Море кавга бити у механи, 0411    Да ми добро агу дочекамо! 0412    Мустајбег ће с њима говорити.“ 0413    Личани муче, ништа не говоре. 0414    Механи се отворише врата, 0415    Наприд уђе Козлић-Хурамага, 0416    А уз њега четрн’ест синова, 0417    Мустајбегу турски салам викну, 0418    А Мустајбег на ноге скочио, 0419    Хурамагу добро дочекао, 0420    Код себе му мисто намистио, 0421    Код њег сиде четрн’ест синова, 0422    Напуни се у беглуку тола. 0423    Удбињани ни мукает нису, 0424    Већ погледа један на другога, 0425    Разложише хладно пити пиће. 0426    Кад се ага пића напојио, 0427    Њему вели лички Мустајбеже: 0428    „О наш ага, Козлић-Хурамага! 0429    Ево има за петнаест дана, 0430    Ја по вас дан сједим у механи. 0431    Тебе мени нејма у механу; 0432    Ја ти гледам кули са пенџера, 0433    Кад с’ отворе од авлије врата, 0434    Па с’ изведу ати из авлије, 0435    Из авлије врилу леденоме, 0436    Четрнаест ата племенитих 0437    Од четрн’ест а твојих синова, 0438    Теби ата најбољега нејма, 0439    Карамана, коња великога. 0440    Деде мени у механи кажи: 0441    Куд нестаде карамана твога?" 0442    Њему вели Козлић Хурамага: 0443    „Прођи ме се, лички Мустајбеже! 0444    Ево има три недиље дана, 0445    Да ми коња код оџака нејма; 0446    Стара с’ моја опремила љуба 0447    И Умија, моја јединица, 0448    Отишле су преко Плишивице 0449    Мом сестрићу у Кладуши Муји, 0450    Одјахале карамана мога, 0451    С тог ми коња код оџака нејма.“ 0452    Док то рече Козлић Хурамага, 0453    Стаде вика Диздаревић-Мехе: 0454    „Хурамага, јами петљанију! 0455    Што нам лажеш, а право не кажеш? 0456    Ено твоје старке на оџаку 0457    И Умије, твоје јединице, 0458    Ја сам ти их очима видио, 0459    Ево нејма ни недиља дана, 0460    Ја сам био код оџака твога, 0461    Што нам лажеш у беглук-механи?“ 0462    Док то рече Диздаревић Мехо, 0463    Стаде вика Козлић-Алиаге, 0464    Најстаријег сина Козличина, 0465    Од Марије, од халис-влахиње: 0466    „О мој бабо, јами петљанију! 0467    Не лажи им у беглук-механи, 0468    Ван им право у беглуку кажи, 0469    Куд нестаде карамана твога, 0470    Па нек чине, што ће учинити! 0471    И ти знадеш, бабо Хурамага, 0472    Када смо се с кумом кумовали 0473    Са Стапарја Дрсковић-Николом, 0474    Три је унука твоја стриго, бабо! 0475    Кад је куме на кумство изишо, 0476    Ишћеро је кочије дарова 0477    И четрн’ест златних прстенова, 0478    Четрн’ест је снаха даровао, 0479    Врло нас је даром застидио. 0480    Тада смо му коња поклонили, 0481    Карамана, коња великога. 0482    Ми украли с Удбине дивојку, 0483    Липу Унку Брдарић-Алаге, 0484    А од брата твога, Хурамага, 0485    Дали смо је куму Дрсковићу, 0486    Однио је кули на Котаре. 0487    Прошла није веш недиља дана, 0488    Јопе нам дошо Дрсковић Никола, 0489    Јопе смо га, бабо, даровали, 0490    Украли му са Лике дивојку, 0491    Сестра Меку Кумалијћ-Мујаге, 0492    А унуку твоју, Хурамага! 0493    И њу дали Дрсковић-Николи, 0494    Однио је кули на Котаре. 0495    Прошла није веш недиља дана, 0496    Дошо нам јопе Дрсковић Никола, 0497    Јопе смо га добро даровали, 0498    Украли јопе са Лике дивојку, 0499    Сестру Ханку бунићког диздара, 0500    Јауклију Ћерим-бајрактара, 0501    И њу дали Дрсковић-Николи, 0502    Однио је кули на Котаре. 0503    И то било, ни дуго не било, 0504    Прошла није веш недиља дана, 0505    Ја сам једно јутро подранио, 0506    Ја појахо врана великога, 0507    А повео хрте и вижлове, 0508    Па ја пошо хитар лов ловити. 0509    Кад смо сашли низ Лику Суљанцу, 0510    До Суљанца кланца врлетнога, 0511    Ја одјахах под планином вранца, 0512    А ја пуштах вижлад у планину. 0513    А ја стадох на кланцу Суљанцу, 0514    Да дочекам звирку у планини; 0515    А прочу се вика у планини, 0516    Познадох грло Дрсковић-Николе, 0517    Повикује Црнчића Османа: 0518    „ „Стан’, Османе, утицања нејма! 0519    Ни ’ш утећи, ни главе однити, 0520    А ни моје сестре јединице. 0521    Тебе фале, да си јунак прави, 0522    Сјаши ђогу у Суљанцу кланцу, 0523    Скин’ ми Виду са сапи ђогату, 0524    Врати ђогу, да се огледамо, 0525    Да ја видим, је л’ дивојка за те.“ “ 0526    Бјежи Осман, ни мукает није. 0527    За њим скаче седам Дрсковића, 0528    А све браће од једне матере, 0529    Све кумова наших, Хурамага! 0530    Кад Никола мене опазио, 0531    Стоји вика Дрсковић-Николе: 0532    „ „А мој куме, Козлић-Алиага! 0533    Уфати ми Црнчића Османа, 0534    Додржи га жива до менека, 0535    А ево ти моји ледењаци, 0536    Који двиста важу маџарија."" 0537    Кад наскака Осман на ђогату, 0538    Мени салам назва у планини, 0539    Ја се с њиме за здравље упитах, 0540    Ту преварих Црнчића Османа, 0541    Оборих га са коња ђогата, 0542    Ја сам њему руке савезао, 0543    Дадох њега Дрсковић-Николи, 0544    А повратих сестру Дрсковића, 0545    Па ми пушке даде ледењаке, 0546    Ево их, бабо, сад за мојим пасом. 0547    Право њима кажи, Хурамага, 0548    Пак нек чине, што це учинити!“ 0549    Стаде вика диздарева сина: 0550    „Видиш, беже, што Козлице раде, 0551    Суди им, беже, у беглуку своме! 0552    Ако им, беже, ти судити не ћеш, 0553    Сад де кавга бити у механи.“ 0554    Стоји дрека Тале Личанина 0555    И побре му малог Радована: 0556    „Суди им, беже, од Бога им тежко! 0557    Сад ће бити у механи кавга!“ 0558    Повикује лички Мустајбеже: 0559    „Стани, Тале, немој будалити! 0560    Не ћемо овде замећати кавге, 0561    Доста ће нам бити на Котару.“ 0562    Па он вели аги у механи: 0563    „О мој ага, Козлић-Хурамага! 0564    Сад се примај зелена бајрака, 0565    Мог Ђулића, вридна бајрактара, 0566    Ваља т’ бајрак у недиљу снити 0567    На Котаре кули Дрсковића, 0568    Својим кумом кумство потврдити. 0569    Ја ћемо наше робље повратити, 0570    Ја ћемо тамо погубити главе.“ 0571    Мора с’ ага примити бајрака, 0572    А бајрака Ђулић-бајрактара, 0573    Он га даде Шабанаги сину, 0574    Од Умије, од ислах-Туркиње. 0575    Јопе му вели лички Мустајбеже: 0576    „Примај с’, ага, и другог бајрака, 0577    Мог Врцића, вридна бајрактара, 0578    И њег ти ваља на Котаре снити, 0579    Своме куму на весеље доћи.“ 0580    Прими с’ ага и тога бајрака, 0581    Он га даде Јусуфаги сину, 0582    Од Умије, од ислах-Туркиње. 0583    Стаде вика личког Мустајбега: 0584    „Примај с’ ага и трећег бајрака, 0585    Мог Ћерима, вридна бајрактара, 0586    И њега ћеш на Котаре снити 0587    До високе куле Дрсковића, 0588    На весеље Дрсковић-Николи, 0589    На лубарде Приморке дивојке, 0590    Ту ’ш ми, ага, изнити бајраке.“ 0591    Прими с’ ага и трећег бајрака, 0592    Па га даде Мехмедаги сину: 0593    „Дјецо моја, моји бајрактари! 0594    Ваља вами на весеље сићи, 0595    А санити бегове бајраке, 0596    Својим кумом кумство потврдити, 0597    Јали наше робље повратити, 0598    Јали своје посијати главе. 0599    Ова моја сва четири сина, 0600    Од Умије, од ислах-Туркиње, 0601    Они ће бити за вами јамаци!“ 0602    Стаде вика Козлић-Алиаге, 0603    Најстаријег сина Козличина, 0604    Од Марије, од халис-влахиње: 0605    „Чуј, мој бабо, Козлић-Хурамага! 0606    Ти се примај бегових бајрака, 0607    А пречекај бега и Личана, 0608    Док Мустајбег на Котаре пође, 0609    Ја ћу му јутрос на Котаре поћи, 0610    Повест’ својих све шеш’т братинаца 0611    На весеље Дрсковић-Николи, 0612    Јер ме је куме звао на весеље. 0613    Чуј Мустајбег, од све Лике главо! 0614    Дижи, беже, сву широку Лику, 0615    Ходи рано у недиљу сиђи 0616    На Котаре кули Дрсковића, 0617    Ја ћу те, беже, добро дочекати 0618    Код високе куле Дрсковића, 0619    Ја ћу с кумом кумство потврдити. 0620    Кад је тако, лички Мустајбеже, 0621    Од мене гледај главу Дрсковића. 0622    Ја ћу т’ своју дати за његову, 0623    Браћа ће ти кулу додржати.“ 0624    То му рече, а на ноге скочи, 0625    А подиже све шест братинаца, 0626    Појахаше ате пред механом, 0627    Не ћидоше на Крбаву кули, 0628    Одош’ управ низ Лику Суљанцу. 0629    Насмија се Диздаревић Мехо: 0630    „Видиш их, беже, црн им образ био, 0631    Како су, беже, соја невирнога! 0632    Сад ће кума приварити свога. 0633    Ја да сам се с њиме кумовао, 0634    Невјере му не би учинио, 0635    Волио би главу изгубити, 0636    Ал се тако не би ни кумово.“ 0637    Ага мучи, ништа не дивани, 0638    Њему вели лички Мустајбеже: 0639    „Нека, сине, така је крајина! 0640    И невјерни могу трибовати, 0641    Не треба им глави кидисати." 0642    А вели му Тале Личанине: 0643    „Ради, беже, како теби драго! 0644    Да си пито Тале Личанина, 0645    Ја им не би дао на Котаре, 0646    Ја би њима изос’јецо главе, 0647    Да би робља никад не вратио. 0648    Корит ће нас посли Котарани, 0649    Да су на Лици сви невирни Турци" 0650    „„Ако ће, Тале, немој будалити, 0651    Нек сазнаду и њих Котарани, 0652    Нек се кашње с њима не кумују. 0653    Хајте, дјецо, сваки двору своме, 0654    Спремајте се сваки на оџаку, 0655    Ви осван’те рано у суботу 0656    Пред Удбином, код воде Црваћа, 0657    Ваља нами на Котаре поћи. 0658    Хајде, Тале, појаши кулаша, 0659    Гони ата по нашој Удбини, 0660    Грлом вичи, у таламбас туци, 0661    Нек с’ свак спрема до прве суботе. 0662    Ко год ата храни на јаслама, 0663    Седам да је браце у оџаку, 0664    Ваља с бегом на Котаре поћи. 0665    Сваком кажи, Тале Личанине, 0666    Ко остане иза Мустајбега, 0667    Биде имо ата на јаслама, 0668    Ако с’ здраво ја натраг повратим, 0669    Не де мени моћи џевапити.“ “ 0670    Оде беже до конака свога, 0671    Оде ага на Крбаву кули 0672    И однесе бегове бајраке. 0673    Кад Мустајбег до ахара сиђе, 0674    Он опрема тридесет делија 0675    На све стране по широкој Лици, 0676    Да подижу по Лици Личане, 0677    Да свак иде бегу на Удбину, 0678    Да осване рано у суботу 0679    Пред Удбином, код воде Црваћа. 0680    Нек се спрема лички Мустајбеже! 0681    Видит ћемо Козлић-Алиаге! 0682    Кад стигоше низ Лику Суљанцу, 0683    Веш се тавна ноћца уноћала, 0684    По ноћи браћа гору прегазише, 0685    До у јутро, док се роди сунце, 0686    Стигоше кули Дрсковић-Николе, 0687    Дочека их Дрсковић Никола: 0688    „Гдје си, куме, Козлић-Алиага? 0689    Што те нејма мени на весеље?“ 0690    „ „Ево ме, куме, Дрсковић-Никола!“ “ 0691    Састаде се четрн’ест кумова, 0692    Изиђоше у кулу бијелу, 0693    У одаји толу заметнуше, 0694    Уврх толе Козлић Алиага, 0695    До њег сио Дрсковић Никола, 0696    Па остали редом у коледи, 0697    Кум до кума један до другога, 0698    Гледају се ка планински вуци. 0699    Проводи се шенлук и весеље 0700    Све дан по дан за недиљу дана, 0701    Све кумови пију у одаји, 0702    Све погледа ага са пенџера, 0703    Гледа толе испод куле биле, 0704    А сеири коло и дивојке, 0705    А највише Приморку дивојку, 0706    Гледа липу ага са пенџера, 0707    Кад обуче мушко одијело, 0708    Око ње се палошина воза, 0709    А натури шкрљу над обрве, 0710    За пас метне седам самокреса, 0711    А узјаше мрку бедевију, 0712    Испод куле појаше кобилу, 0713    Подвикује на њој Приморкиња, 0714    Све спомиње по Лици Личане, 0715    Да јунака тог на Лици нејма, 0716    Да уфати Приморку дивојку, 0717    Да уфати, док силах не прими. 0718    Све се смије Козлић Алиага, 0719    А спомиње диздарева сина, 0720    И спомиње Маљковић-Стипана: 0721    „Гдје сте сада, оба побратима, 0722    Да видите Приморку дивојку!“ 0723    Кад недиља јутро освануло, 0724    Кумови су рано подранили, 0725    У одаји толу заметнули, 0726    А већ жарко обасјало сунце. 0727    Све погледа ага са пенџера, 0728    Авлија је пуна напунила, 0729    Коло хода тријест дивојака, 0730    Међу њима тријест официра, 0731    Гледа их ага, грохотом се смије. 0732    Он се смије, а куму не каже, 0733    Јер познаје момке у авлији. 0734    Кад погледа ага са пенџера 0735    До кочија Приморке дивојке, 0736    До кочија и до готовине, 0737    Што их чува дван’ест плаћеника, 0738    Он опази до два духовника, 0739    Оба попа сједе код кочија, 0740    Један држи књигу расклопиту, 0741    Па он чата ни право ни криво, 0742    Онај чата, а други се смије, 0743    Два их ђака дворе у авлији. 0744    Насмија се Козлић Алиага, 0745    Јер познаде Талу Личанина, 0746    Код њег побру малог Радована, 0747    Тале књигу држи расклопиту, 0748    Тале чата ни право ни криво, 0749    Све се смије мали Радоване: 0750    „Није тако, попе духовниче!“ 0751    Што их дворе оба млада ђака, 0752    Ко су ђаци Тале Личанина? 0753    Дви Струњице испод Корјенице, 0754    Оба сина Струње Јусуфаге, 0755    Старог вука с корјеничког бука, 0756    Добро служе оба духовника, 0757    Крај њих хода дван’ест службеника. 0758    Гледа их ага, грохотом се смије, 0759    Све погледа уз Котар Суљанцу, 0760    А полиће магла низ Котаре, 0761    Спомиње ага бега удбињскога 0762    И свог бабу Козлић-Хурамагу. 0763    Стаде вика Дрсковић-Николе: 0764    „А мој куме, Козлић-Алиага! 0765    Вид’ де, куме, што видио ниси, 0766    Ено врага, Врховца Алаге, 0767    Гдје он коло игра с дјевојкама 0768    Код Јефтије Антун-капетана, 0769    На срамоту, на весељу моме.“ 0770    Њему вели Козлић Алиага: 0771    „Нека куме, немој будалити! 0772    Дјевојци ништа нашкодити не ће, 0773    Агу ћемо пићем опојити, 0774    Па ћемо га жива уфатити." 0775    Њему вели Дрсковић Никола: 0776    „Видиш, куме, Козлић-Алиага! 0777    Вид’ де главе Боснић-Новљанина, 0778    Вид’ де браће, два Ћејванагића, 0779    Гдје играју коло у авлији, 0780    Вид’ де код њих тријест официра! 0781    Могло б’ бити у авлији кавге.“ 0782    „„Нека, куме, немој будалити! 0783    Бити не ће у авлији кавге, 0784    Дјевојкама нашкодити не це, 0785    Свију ћемо пићем опојити, 0786    Тад ћемо их пофаћати живе." 0787    Све полице магла низ Котаре, 0788    А све гледа ага са пенџера, 0789    А из магле излићу бајраци. 0790    Познаде ага првог бајрактара, 0791    Шабанагу на коњу дорату, 0792    Под бајраком Ђулић-бајрактара, 0793    А уз њега јаше Јусуфага, 0794    Пореди му брат му Мехмедага, 0795    Под бајраци бега Удбињскога. 0796    За њима јаше Козлић Хурамага 0797    А на својој билки бедевији, 0798    За њим беже наметно голуба, 0799    За бегом иде силновита војска. 0800    Стаде вика Дрсковић-Николе: 0801    „А мој куме, Козлић-Алиага! 0802    Вид’ де јутрос велике неправде! 0803    Ено врага Маљковић-Стипана, 0804    Гдје он коло вода у авлији 0805    А до моје сестре јединице!" 0806    Насмија се Козлић Алиага: 0807    „Нека куме, немој будалити! 0808    И њег ћемо пићем опојити, 0809    Ја ћу ти га уфатфти жива.“ 0810    Док то рече, Козлић Алиага, 0811    Прочу с’ нара личког поглавара, 0812    Стаде вика Козлић-Хурамаге: 0813    „Чуј мој куме, Дрсковић-Никола! 0814    Јеси л’ јутрос рано подранио, 0815    У одаји толу заметнуо, 0816    Јесу л’ моја дјеца у одаји?“ 0817    А отрже седам лубарада, 0818    Јер удари Козлић Хурамага. 0819    Стаде вика Дрсковић-Николе: 0820    „О мој куме, што би ово било? 0821    Заврже се кавга у авлији!" 0822    А повика Козлић Алиага: 0823    „Чуј, мој куме, не уздај се у ме! 0824    Ја ти јутрос помоћи не могу, 0825    Држ’ се, куме, ето мене на те!“ 0826    Кад се оба кума завадише, 0827    А запуца пушка у одаји, 0828    Заврже се кавга око куле, 0829    Стаде дрека попа духовника: 0830    „Котарани у нашој авлији! 0831    Леже народ око куле биле, 0832    Не би ли им Индат учинили?" 0833    Тргоше се котарски сердари, 0834    Вавик виче попе духовниче: 0835    „Остављајте кићене дивојке 0836    Ви код попа у халват-авлији, 0837    Хајте бран’те народ око куле!“ 0838    Ал побиже Приморка дивојка, 0839    За њом Мехо наврже дората: 0840    „Стан’, Приморко, утицања нема! 0841    Јунаштво нам ваља окушати.“ 0842    Упореди Стипан на гаврану: 0843    „Стан’, дјевојко, утицања нејма!" 0844    Ујагмише на авлијнска врата, 0845    Истишће Тале бисне Котаране, 0846    А за њима личке набодице, 0847    А на ђаке своје повикује: 0848    „Претварајте од авлије врата, 0849    Чуват ћемо куле и авлије, 0850    Ето бега, ето Котарана, 0851    Нек с’ погоде око куле биле!“ 0852    Претворише од авлије врата, 0853    Оба с’ попа натраг повратише 0854    До кочија и до готовине. 0855    Пушка пуца око куле биле. 0856    Док с кумови кумство потврдише, 0857    Седам их мртвих паде у одаји, 0858    И погину Дрсковић Никола, 0859    Два му брата код њег погинуше, 0860    А остаде ага у одаји 0861    И два брата стоје код његака, 0862    Четири му брата погинула, 0863    Кумови се њему придадоше: 0864    „Немој, куме, кидисати глави!“ 0865    „ „Не бојте се мене у одаји, 0866    Нико вам не ће кидисати глави.“ “ 0867    Пушка пуца око куле биле, 0868    Нек се гони лички Мустајбеже! 0869    Ујагми им Приморка дивојка, 0870    Просиче Турке, низ Котар побиже, 0871    За њом скачу оба побратима, 0872    Стиже Мехо Ану на Котару: 0873    „Приморкињо, кићена дивојко! 0874    Не кидиши мркој бедевији, 0875    Предаји се диздареву сину, 0876    ’Ваког Мехе на свој Лици нејма.“ 0877    Аница се фати самокреса, 0878    Па на њему дагму начинила. 0879    Стаде вика Маљковић-Стипана: 0880    „Хаирли ти, брате, рана била!“ 0881    „ „Хаирли је рана, побратиме!“ “ 0882    Бјежи Ана низ камен-Котаре, 0883    Ћерају је оба побратима, 0884    Стоји вика диздарева сина: 0885    „Не кидиши мркој бедевији, 0886    Предаји се диздареву сину, 0887    Видиш, драга, утицања нејма!“ 0888    Јопе с’ Ана фати самокреса, 0889    Јопе на њем дагму начинила. 0890    Кад га друга пушка ударила, 0891    Стаде вика Маљковић-Стипана: 0892    „Мореш ли, побро, Диздаревић-Мехо? 0893    Утече нам дилбер Приморкиња.“ 0894    „ „Гони, побро, врана великога, 0895    Ћерат ћу је мору на јалију, 0896    Удри јој, брате, мрку бедевију, 0897    Ја погуби ти на њој дивојку.“ “ 0898    Кад стигоше Приморку дивојку, 0899    Стоји вика диздарева сина: 0900    „Придаји се, кићена дивојко, 0901    А не бој се на рамену глави, 0902    Што си мени ’вако кидисала.“ 0903    Јопе с’ Ана фати самокреса. 0904    Кад га трећа пушка ударила, 0905    Види Мехо, освајања нејма, 0906    За њом гони дору низ Котаре, 0907    А повика побратима свога: 0908    „Побратиме Маљковић-Стипане! 0909    Удри под њом мрку бедевију, 0910    Утече нам Приморка дивојка!“ 0911    Фати с’ Стипан пушке од појаса, 0912    Пуче пушка Маљковић-Стипана. 0913    Он погоди мрку бедевију. 0914    Када паде мрка бедевија, 0915    А преко ње кићена дивојка, 0916    Сустигоше оба побратима, 0917    Освојише кићену дивојку, 0918    Ујагмише седам самокреса, 0919    Њојзи вели Диздаревић Мехо: 0920    „Давор Ано, Приморко дивојко! 0921    Видиш, драга, утећи не мореш!“ 0922    „ „О Турчине, Диздаревић-Мехо! 0923    Што сам рекла, ни порекла нисам, 0924    Не уфати, док силаб не прими.“ “ 0925    Врло је Мехо рана допануо. 0926    Стаде дрека Маљковић-Стипана, 0927    Ујагми јој русу плетеницу, 0928    А сијну му сабља голотрба, 0929    Ћиде Ани одризати главу, 0930    А брани је Диздаревић Мехо: 0931    „Немој јој, ’побро, глави кидисати! 0932    Пушти је, брате, Диздаревић-Мехи, 0933    Да дивојци ја одс’јечем главу, 0934    Врло ме је кахар учинила, 0935    Јер је теби врло кидисала. 0936    Нека, побро, немој будалити, 0937    Ја јој за то замирити не ћу, 0938    Побратиме, тако је јунаштво! 0939    Да одсичеш главу дивојачку, 0940    Кад сађемо на широку Лику 0941    До беглука личког Мустајбега, 0942    Шалит ће се с нами Удбињани: 0943    „ „Вид’ де двају најбољих јунака. 0944    Одс’јецају главе дивојачке! “ “ 0945    Побратиме, то није јуначка.“ 0946    Њему вели Маљковић Стипане: 0947    „Да што ће ти кићена дивојка? 0948    Ван што твоју не усија главу!“ 0949    „ „Ако ће, побро, немој будалити, 0950    Синовца ћу оженити с њоме, 0951    Твог Илију, сина најмлађега.“ “ 0952    „Побратиме, Диздаревић-Мехо! 0953    Што ће мени пасја дивичица, 0954    Побратиме, у оџаку моме? 0955    Могла би ми кулу запалити.“ 0956    „ „Не ће, побро, немој будалити.“ “ 0957    Док с’ отален оба повратише, 0958    Понесоше Приморку дивојку, 0959    Све се смије Приморка дивојка: 0960    „Вид’ де нама диздарева сина, 0961    Гдје не може мене уфатити. 0962    Освојити, док силах не прими!“ 0963    Све се љути Маљковић Стипане: 0964    „Муч’, дивојко, одсјекох ти главу!“ 0965    Њему вели Диздаревић Мехо: 0966    „Побратиме, немој будалити! 0967    Нек говори кићена дивојка! 0968    Што говори, истина је права, 0969    Не могосмо Ане уфатити, 0970    Док не добих рана на себика.“ 0971    Кад стигоше кули Дрсковића, 0972    Веш се Турци натраг повратили. 0973    Док су билу кулу освојили, 0974    Врло су се Турци изгрдили. 0975    Хурамага рана допануо, 0976    Четири га пушке удариле, 0977    Хурамаги сузе ударише, 0978    Јер три аги погинула сина, 0979    Сва три сина, сва три бајрактара, 0980    Од Умије, од ислах-Туркиње. 0981    А изашо Козлић Алиага, 0982    Док је с кумом кумство утврдио, 0983    Он четири брата изгубио, 0984    Алиаги сузе ударају. 0985    Ко отвори од авлије врата? 0986    Отворише оба духовника. 0987    Кад Мустајбег Талу опазио: 0988    „Гдје си, Тале, личка будалино! 0989    Још ти кавге ни чинио ниси.“ 0990    „ „Не будали, лички Мустајбеже! 0991    Ја сам чуво куле и авлије, 0992    Нашег робља, а и дивојака, 0993    Ја сам, беже, добро задобио, 0994    Хоћу л’ билу кулу запалити?“ “ 0995    „Немој, Тале, куле запалити, 0996    Нек остане кула на Котару, 0997    Нек смо своје робље повратили! 0998    Још четири има Дрсковића, 0999    Никакву глави кидисати не ћу.“ 1000    Док с’ отален подигоше Турци, 1001    Отискоше уз Котар Суљанцу. 1002    Кад стигоше на широку Лику, 1003    Изведоше робље са Котара, 1004    Извели су тријест дивојака 1005    И четири брата Дрсковића. 1006    Сав добитак на хрпу санили, 1007    Сваком беже право подилио, 1008    А прифати тријест дивојака. 1009    Стиже књига од Задра камена 1010    А на руке личком Мустајбегу: 1011    „Ето т’, беже, књига од менека! 1012    Што си ћио, то си учинио, 1013    Мрву си ми Котар поробио, 1014    Док си своје робље повратио, 1015    Одвео си моју јединицу 1016    И још с њоме тријест дивојака. 1017    Немој им, беже, тамо кидисати, 1018    До образа њима догонити. 1019    Која није каил, Мустајбеже, 1020    А у твоју Лику населити, 1021    Па с’ удати за каква јунака, 1022    Врати ми је за новце готове.“ 1023    Када бегу така књига стиже, 1024    Па је види лички Мустајбеже, 1025    Онда беже вели дивојкама: 1026    „Чујете ли, котарске дивојке, 1027    Нико вам није криво учинио, 1028    Ни ја вам криво учинити не ћу, 1029    Ево књиге бана Задранина: 1030    Која не ће на Лици остати, 1031    Вратит ћу вас натраг на Котаре, 1032    Опремити како дјецу своју; 1033    Која с’ хоће и овде удати, 1034    Нико њојзи ни бранити не ће.“ 1035    Стаде вика банове Анице: 1036    „Чуј, Турчине, лички Мустајбеже! 1037    Немој мени криво учинити: 1038    Ја ћу Задру ићи на Котаре, 1039    Тражит тамо себи муштерију.“ 1040    Кад то рече кићена дивојка, 1041    Све рекоше кићене дивојке, 1042    Да би свака ишла на Котаре. 1043    Не да Мехо дилбер-Приморкињи, 1044    Ван он вели бегу Мустајбегу: 1045    „Немој, беже, Приморке дивојке! 1046    Ја јој натраг не дам на Приморје, 1047    А криво јој учинити не ћу, 1048    Дат ћу је побри Маљковић-Стипану, 1049    За Илију, сина најмлађега.“ 1050    Кад га виђа Приморка дивојка, 1051    Она Мехи полетила руци: 1052    „По Богу брате, Диздаревић-Мехо! 1053    Кад ми криво учинити не ћеш, 1054    Ни ја натраг у Приморје не ћу, 1055    Баш ме подај за ’ваког јунака.“ 1056    Насмија се лички Мустајбеже: 1057    „Маљковићу, десно крило моје! 1058    Хош Приморку за снаху примити?" 1059    „ „Хоћу, беже, лички Мустајбеже! 1060    Кад је каил за Илију мога, 1061    И ја ћу је за снашу примити 1062    Раз хатора побратима свога, 1063    Па макар ми кулу запалила!“ 1064    Дивојка му руку пољубила: 1065    „Не дај Боже и срећа божија! 1066    Твоје куле запалити не ћу, 1067    Служит ћу те добро код колина.“ 1068    Онда беже књигу отписао 1069    А на руке Задранину бану: 1070    „Ето т’ књига, Задранине бане! 1071    Ход’ изађи кланцу Суљанскоме, 1072    Да ти предам кићене дивојке, 1073    Нек ти кажу код мене дивојке, 1074    Је л’ им криво што код бега било.“ 1075    Кад је види Задранине бане, 1076    Он подиже своје Котаране, 1077    Па изађе кланцу Суљанскоме; 1078    Натраг беже поврати Личане, 1079    Састаше се код Суљанског кланца, 1080    Кад бан с бегом сиде у коледу, 1081    Онда вели Лика-Мустајбеже: 1082    „Ево, бане, ваших дивојака! 1083    Сад их питај, бане Задранине, 1084    Је л’ им ико криво учинио.“ 1085    А полети банова Аница: 1086    „О мој ћаћа, бане Задранине! 1087    Нико нам није криво учинио. 1088    Фала теби, лички Мустајбеже!“ 1089    Сви сердари бегу зафаљују: 1090    „Фала теби, лички Мустајбеже, 1091    Кад им криво учинио ниси. 1092    Шта је за њих главног дуговања?“ 1093    „ „Није, бане, паре ни динара, 1094    Дивојке нам ништа криве нису, 1095    Котарани јесу окривили, 1096    Ћили су моје робље продавати, 1097    Продати га Приморки дивојки, 1098    Ја оклен га не би повратио.“ “ 1099    „Ако ће, беже, лички Мустајбеже! 1100    С отог си ми Котар поробио, 1101    Ја ти за то завидити не ћу; 1102    Да си, беже, кулу упалио, 1103    Билу кулу Дрсковић-Николе, 1104    Ја т’ ни за то не би завидио: 1105    Ето тебе, ето Дрсковића!“ 1106    „ „Господине, Задранине бане! 1107    Моја није кула Дрсковића. 1108    Кумови су кумство свршивали, 1109    Ено мога Козлић-Алиаге, 1110    Ено њега, а ето кумова! 1111    Ако ће их натраг отпуштити, 1112    Не брани му лички Мустајбеже.“ “ 1113    А повика Козлић Алиага: 1114    „Кад ми, беже, завидити не ћеш, 1115    И ја ћу их натраг повратити.“ 1116    Па поврати браћу Дрсковиће: 1117    „Ето вами кула на Котару! 1118    А немојте мени завидити, 1119    Што сам кума погубио свога. 1120    И мени је за главу запело, 1121    Волио сам својој живој глави, 1122    Моје је браће седам погинуло, 1123    И бабо ми рана допануо.“ 1124    Хурамаги сузе ударају: 1125    „Чуј, Мустајбег, од све Лике главо! 1126    Мени ћете криво учинити, 1127    Јер су мене ране савладале. 1128    Да б’ и мого ране преболити, 1129    Ја не могу седам пособаца.“ 1130    „ „Нека, нека, Козлић-Хурамага! 1131    Ти с’ се мого с кумом кумовати, 1132    Не давати наших дивојака.“ 1133    Насмија се бане Задранине: 1134    „Фала теби, лички Мустајбеже! 1135    Ал да дадеш бану Задранину, 1136    Свију би им изосицо главе, 1137    Све Козлице под сабљу узео.“ 1138    „ „Немој, бане, вридан господине, 1139    Нека соја има свакојаког!“ “ 1140    „Невјерни су, беже, Козличићи, 1141    А и моји с њима Дрсковићи, 1142    Они мени Котар запалише 1143    И њихово кумство на Удбини. 1144    Је си л’ робље натраг повратио?“ 1145    „ „Јесам, бане, вридан господине, 1146    Избавио Црнчић-Османагу.“ “ 1147    Кад га види бане Задранине, 1148    Стаде вика бана Задранина: 1149    „О Турчине, Црнчићу Османе! 1150    За што с’ био запао невоље 1151    И тавнице Дрсковић-Николе?“ 1152    „ „Господине и господски сине, 1153    За дивојку Дрсковић-Николе, 1154    Са мном она вјеру утврдила, 1155    Упитај је, бане господине, 1156    Ал је вјера, ал је сила љута?“ “ 1157    А пита је бане Задранине: 1158    „Кажи право, кићена дивојко! 1159    Јеси л’ њему своју вјеру дала?“ 1160    „ „Јесам, бане, вридан господине! 1161    Био ми је срцу омилио, 1162    Ја му вјеру дала од себека, 1163    Да ћу за њег Лику населити.“ “ 1164    Насмија се Задранине бане: 1165    „Кад је тако, кићена дивојко, 1166    И ја цу те њему поклонити. 1167     О Турчине, Црнчић-Османага! 1168    Ето теби кићена дивојка, 1169    Па је води на широку Лику, 1170    Па се жени, како теби драго, 1171    Нико ти за то завидити не ће, 1172    Кад је воља кићене дивојке. 1173    Туркиња ти никад бити не ће, 1174    Ни у какав закон престанути, 1175    Видите ли, што Козлица ради?“ 1176    Што бан бегу рече на растанку: 1177    „Мустајбеже, од све Лике главо! 1178    Да ко снесе са Лике дивојку, 1179    Ако буде воља дјевојачка, 1180    Да с’ ожени с њоме на Котару, 1181    Немојте ми томе завидити. 1182    Нек нам, беже, завиђења нејма!“ 1183    Њему вели лички Мустајбеже: 1184    „Томе ти, бане, завидити не ћу. 1185    Када буде воља дјевојачка, 1186    На силу их немојте крстити, 1187    Ни ја никад не дам потурчити; 1188    А што ’вако подигнемо војску, 1189    Поробимо, добро добијемо, 1190    Нек ни за то завиђења нејма.“ 1191    То рекоше, па се растадоше, 1192    Оде бане Задру низ Котаре 1193    И уз бана котарски сердари, 1194    Свак поврати своју дивичицу 1195    Послиј саме сестре Дрсковића 1196    А и липе Приморке дивојке. 1197    Када беже на Удбину дође, 1198    Оженише Црничић-Османа, 1199    Он Стипану на весеље сиђе, 1200    Илију му оженише сина, 1201    Дадоше му Приморку дивојку, 1202    Њојзи вели лички Мустајбеже 1203    (А даде јој стотину дуката): 1204    „Добро ми служи Маљковића мога!“ 1205    „ „Хоћу, беже, не старај се с тиме!“ “ 1206    Насмија се Маљковић Стипане: 1207    „Мустајбеже, не старај се с тиме! 1208    Ја служити мене на оџаку, 1209    Ја јој мртвом говорити главом.“ 1210    Док им главе у животе биле, 1211    Служила снаша Маљковић-Стипана, 1212    Држо је Стипан ка’ и д’јете своје. 1213    Док је Лика у Турака била, 1214    Они су вавик често војевали, 1215    С Котарани па се узајмали.